Alergologija
Alergologija je jedna od najmlađih grana medicine koja se bavi izmenjenom (hipersenzitvnom) rekacijom organizma na spoljašnje činioce (alergene).
Zbog sve veće učestalosti ovih oboljenja, Svetska zdravstvena organizacija (WAO) svrstava alergijske bolesti među 3 najčešća oboljenja 21.veka koja treba prevenirati i kontrolisati.
Najčešće alergijske bolesti su alergijski rinitis (AR), alergijski konjunktivitis (AC), alergijska astma (AA), atopijski dermatitis (AD), kontaktni dermatitis (CD), alergija na hranu (IgE posredovana, i ne IgE posredovana), alergija na venome insekata, lekove, vakcine, aditive i konzervanse. Alergiske reakcije mogu biti blage do najtežih, životno ugrožavajućih (anafilaksa)
Najčešći izazivači respiratornih alergija su poleni (drveća, trava, korova), grinje iz kućne prašine, spore buđi, životinjske dlake. Od hrane najčlešći izazivači su mleko, jaja (posebno belance), kikiriki, soja, lešnik, orasi, riba, školjke, pšenično brašno, voće i povrće (kao samostalne alergije ili ukršteno reaktivni sa polenima u vidu oralno-alergijskog sinndroma).
Nakon detaljnog razgovora sa pacijentom (uzimanja anamneze), u zavisnosti od konkretnog problema, alergolog će planirati laboratorijske analize i testove u cilju preciznog dijagnostikovanja bolesti. Nakon toga će biti planirana adekvatna terapija i brzo razrešenje tegoba.
Alergološki testovi
Alergijske tegobe mogu biti izazvane različitim tipovima imunski posredovanih reakcija.
Da bi se precizno utvrdilo o kom tipu alergije se radi, potrebno je sprovesti određene dijagnostičke procedure – alergološke testove.
Alergološki testovi predstavljaju način da se dijagnostikuje preosetljivost. Primenjuju se u dijagnostici alergija na čestice iz vazduha (respiratorne), hrane (nutritivne) i druge potencijalne alergene kod pacijenata koji imaju tegobe i simptome alergijskih bolesti (alergijski rinitis, alergijski konjunktivitis, astma, koprivnjača, atopijski dermatitis).
Na osnovu anamnestičkih podataka i nalaza nakon kliničkog pregleda, naši lekari će odrediti adekvatno testiranje na određenu grupu alergena. Ispitivanje može podrazumevati kožno testiranje (koje može biti prik ili patch) i analize iz krvi (pregled krvne slike, ukupna IgE antitela, specifična IgE antitela).
Lečenje alergija
Izbegavanje alergena
(uzročnika)
Lekovi
(antihistaminici, kortikosteroidi, inhibitori leukotrijena...)
Imunoterapija
(jedina kauzalna - uzročna terapija ovih bolesti)
Kod dece se imunoterapija može sprovoditi nakon petog rođendana, a osim što predstavlja bezbednu terapijsku opciju, veoma je efikasna i dovodi do značajnog smanjenja tegoba, i smanjenja rizika od pojave drugih alergija.
Prick kožni test je osnovni alergološki test koji nam pruža dragocene informacije u vezi alergija. Sprovodi se na standardne inhalacione i nutritivne alergene. Uz pomoć ovog testa dokazuje se alergija na neki od najčešće zastupljenih alergena iz okruženja i hrane. Test je bezbolan i traje oko pola sata.
Pitanja koja često postavljate
Izdvojili smo za vas pitanja koja često dobijamo, ako imate druga pitanja i dileme budite slobodni da nas pitate, rado ćemo odgovoriti na njih!
Da li je alergija nasledna?
Nasledni faktor igra ulogu i ukoliko su oba roditelja alergični dete ima šanse oko 70% da razvije alergijsku bolest.
Da li je ekcem znak da je moje dete alergično?
Ekcem nije uvek znak da je dete na nešto alergično, ali kako su alergije na hranu i kasnije inhalacione alergene češće kod dece sa ekcemom to bi večinu dece sa ekcemom trebalo da pogleda i alergolog.
Može li se sprečiti nastanak alergija?
Sve više se radi na tome da se zaustavi taj tzv. "atopijski marš", tj promena alergijske problematike u najranijem uzrastu koji započinje ecemom, komlikuje se većom učestalosti sa alergijama na hranu da bi se na kraju razvila ozbiljnija respiratorna alergija. Korisni su vit D, neki sojevi probiotskih kultura, potom Omega masne kiseline...
Da li su alergije doživotne?
Neke alergije traju čitav život, a neke se prerastaju, što je najčešće slučaj sa alergijama na hranu, posebno mlekom i jajima.
Koliko su alergije opasne?
Najopasnije i po život ugrožavajuće su IgE posredovane alergije, posebno na neke namirnice (kikrikiki, lešnik, orah, riba, morski plodovi), ali i na venome (ose, pčele, stršljen) i lekove (posebno Penicillin)
Zašto su deca sve više alergična?
Mnogo je razloga zašto imamo sve više alergijskih oboljenja, izmenjenost životnih stilova, unosa hrane, aerozagađenje, smanjenje parazitarnih infekcija...
Da li će se alergije povući sa pubertetom?
Većina problema donjih disanjih puteva se sa pubertetom smanj, ali zaostanu problemi gornjih disajnih puteva koji zaista mogu biti jako blagi, skoro neprimetni pa ih roditelji često ne primećuju što im potkrepljuje utisak da je sve zapravo prošlo.
Koliko je terapija za alergijske bolesti štetna?
Kod dece koja imaju više vrsta alergija (polisenzibilisani), terapija antihistaminicima nekada bude jako dugotrajna, i mada su to lekovi koji su generalno bezopasni i sa malo neželjenih efekata zbog dužine terapije i potrebe za dugogodišnjim konzumiranjem ovih lekova stvaraju zebnju kod roditelja. Postoje i mnogo močniji lekovi a samim tim i često štetnijim lekovima koji se koroste u lečenju ovih oboljenja. Stoga se sve više insistira da se u lečenju ovih bolesti, posebno onih koji su posledica respiratronih alergija, za sada jedina kauzalnom (uzročnom) imunoterapijom.
Potreban vam je pregled?
Vaš termin možete zakazati na 066 139084, kao i putem formulara na strani Kontakt.